DePIN sektor je tokom poslednjih godina značajno sazreo i izrastao u jednu od najzanimljivijih oblasti kripto industrije. U ovom vodiču predstavljamo najveće DePIN projekte prema tržišnoj kapitalizaciji i objašnjavamo kako decentralizovane mreže pokušavaju da promene način na koji se gradi i koristi fizička infrastruktura.
Šta je DePIN?
DePIN (Decentralized Physical Infrastructure Network) predstavlja model u kojem se blockchain tehnologija koristi za podsticanje razvoja, finansiranja i upravljanja fizičkom infrastrukturom. Umesto da celokupnu infrastrukturu kontrolišu velike kompanije, DePIN omogućava pojedincima i organizacijama da zajednički izgrađuju i održavaju mreže, a za svoj doprinos dobijaju nagrade u kripto tokenima.
Ovakav pristup obuhvata različite oblasti, uključujući bežične mreže, skladištenje podataka, računarske resurse, energetske sisteme i prikupljanje podataka.
DePIN sektor je značajno sazreo tokom poslednjih godina, ali se i dalje suočava sa izazovima kao što su upravljanje mrežama, tehnološka složenost i održivost poslovnih modela. Tokom 2026. godine posebnu pažnju privlače projekti povezani sa veštačkom inteligencijom i decentralizovanim računarskim resursima, među kojima se izdvajaju Bittensor i Render.
Prema procenama iz sredine 2026. godine, ukupna tržišna kapitalizacija DePIN sektora kretala se između 7 i 10 milijardi dolara, u zavisnosti od platforme koja prati ovu kategoriju. U sektoru je bilo približno 250 aktivno praćenih projekata iz različitih oblasti.
To je manje od pojedinih optimističnih prognoza iz prethodne godine. Kao i ostatak kripto tržišta, DePIN je tokom 2026. prošao kroz širu tržišnu korekciju, iako je upotreba pojedinih mreža u stvarnom svetu nastavila da raste.
U nastavku predstavljamo najznačajnije DePIN projekte i njihove tokene, kao i način na koji pokušavaju da promene postojeće modele izgradnje i korišćenja infrastrukture.
Kako funkcioniše DePIN?
DePIN projekti koriste blockchain i kripto tokene kako bi motivisali učesnike da izgrađuju, održavaju i koriste fizičku infrastrukturu. Umesto tradicionalnog sistema u kojem jedna kompanija finansira i kontroliše čitavu mrežu, resursi se prikupljaju od velikog broja pojedinaca i organizacija.
Na taj način mreža može da raste kroz doprinos zajednice, uz potencijalno niže troškove u odnosu na klasične infrastrukturne modele.
DePIN ekosistem se uglavnom sastoji od pet ključnih elemenata:
- Fizička oprema: Hardver koji povezuje DePIN mrežu sa stvarnim svetom. To mogu biti pristupne tačke, ruteri, serveri, generatori električne energije i solarni paneli.
- Operateri hardvera: Pojedinci ili kompanije koje postavljaju, održavaju i upravljaju opremom. Njihovo učešće motivisano je nagradama u tokenima, ali i drugim faktorima, kao što su stručnost i troškovi poslovanja.
- Decentralizovana tehnologija distribuirane knjige: Blockchain obezbeđuje transparentnost i sigurnost, dok pametni ugovori omogućavaju automatizaciju različitih procesa.
- Tokenizovani sistem nagrađivanja: Kripto tokeni služe za podsticanje učesnika da obezbeđuju resurse i održavaju infrastrukturu, stvarajući osnovu za samoodrživ ekosistem.
- Krajnji korisnici: Pojedinci i organizacije koji koriste usluge koje DePIN mreže pružaju u stvarnom svetu.
Kombinovanjem blockchaina, pametnih ugovora i IoT uređaja, DePIN omogućava efikasnije upravljanje infrastrukturom, praćenje resursa i proveru aktivnosti unutar mreže.
DePIN razvojni ciklus
Cilj DePIN projekata je stvaranje efikasne fizičke infrastrukture kroz sistem podsticaja. Proces počinje tako što se pojedinci i kompanije motivišu da svoje postojeće resurse uključe u decentralizovanu mrežu. To mogu biti, na primer, neiskorišćeni serveri, računarska snaga ili bežična oprema.
Učesnici za obezbeđivanje tih resursa dobijaju nagrade, dok mreža njihove kapacitete stavlja na raspolaganje korisnicima. Korisnici zatim plaćaju usluge koje koriste, čime mreža ostvaruje prihod.
Kada decentralizovana mreža ponudi povoljnije usluge od tradicionalnih kompanija, može da privuče dodatne korisnike. Veća potražnja podstiče uključivanje novih operatera, dok rast aktivnosti može pozitivno da utiče na potražnju za izvornim tokenom projekta.
Više učesnika donosi veće kapacitete, a veći kapaciteti mogu privući još korisnika. Tako nastaje razvojni ciklus koji, u idealnim uslovima, omogućava mreži da postepeno raste.
Najpoznatiji DePIN kripto tokeni u 2026. godini
DePIN projekti predstavljaju drugačiji pristup izgradnji i upravljanju fizičkom infrastrukturom. Iako se rangiranje promenilo u odnosu na prethodnu godinu, projekti povezani sa veštačkom inteligencijom i decentralizovanim računarstvom zauzimaju sve značajnije mesto u ovom sektoru.
U nastavku su predstavljeni neki od najpoznatijih projekata i njihovih tokena.
1. Bittensor (TAO)
Bittensor ostaje jedan od najvećih DePIN projekata prema tržišnoj kapitalizaciji, mada je njegova pozicija tokom prethodne godine postala promenljivija.
TAO se prema podacima iz izvora trgovao po ceni od približno 200 dolara, što je oko 74% ispod istorijskog maksimuma od 760,18 dolara, dostignutog u aprilu 2024. godine. Tokom 2026. tržišna kapitalizacija projekta kretala se između približno 2 i 3,5 milijardi dolara, u zavisnosti od tržišnih uslova.
Mreža je porasla na više od 100 aktivnih podmreža (subnets). Svaka od njih funkcioniše kao zasebno tržište na kojem se modeli mašinskog učenja takmiče u pružanju korisnih rezultata, a za svoj doprinos dobijaju nagrade u TAO tokenima. Svi raspoloživi kapaciteti, odnosno 128 mesta za podmreže, bili su popunjeni do kraja 2025. godine.
Ipak, Bittensor se tokom 2026. suočio i sa izazovima u upravljanju. Odlazak jednog značajnog operatera podmreže u aprilu otvorio je pitanja o decentralizaciji mreže i dugoročnoj usklađenosti podsticaja među učesnicima.
Ovaj slučaj pokazuje da čak ni najveći DePIN projekti nisu imuni na unutrašnje nesuglasice i probleme koji se mogu pojaviti tokom širenja ekosistema.
2. Render Network (RENDER)
Render Network je projekat koji povezuje vlasnike neiskorišćenih GPU resursa sa korisnicima kojima je potrebna računarska snaga. Nekada poznat pod oznakom RNDR, projekat je promenio naziv tokena u RENDER.
Render se izdvaja po tome što ima konkretnu primenu i prihode povezane sa korišćenjem mreže. Prema podacima iz izvora, njegova tržišna kapitalizacija iznosila je približno 1,2 milijarde dolara, dok je samo tokom januara 2026. zabeleženo oko 38 miliona dolara mesečnog prihoda na lancu.
Mreža ima dve važne oblasti primene. Prva je tradicionalno 3D renderovanje za filmsku, medijsku i zabavnu industriju, dok druga obuhvata novije AI zadatke i obradu podataka za veštačku inteligenciju.
Kombinacija ovih namena pruža Renderu raznovrsniju osnovu potražnje u odnosu na projekte koji zavise od samo jednog slučaja upotrebe.
Među investitorima koji su podržali projekat nalazi se i Multicoin Capital.
3. Filecoin (FIL)
Filecoin je decentralizovana mreža za skladištenje podataka koja korisnicima omogućava da iznajmljuju neiskorišćen prostor na hard diskovima drugih učesnika. Operateri koji obezbeđuju prostor dobijaju FIL tokene kao nagradu.
Ovakav model predstavlja alternativu tradicionalnim cloud servisima za skladištenje podataka, jer se kapaciteti ne nalaze pod kontrolom jednog centralizovanog pružaoca usluga.
Filecoin ima više od pet godina operativnog iskustva, što ga čini jednim od projekata sa dužom istorijom u DePIN sektoru. Prema podacima iz sredine 2026. godine, njegova tržišna kapitalizacija iznosila je približno 800 miliona dolara.
Među poznatim investitorima koji su podržali projekat nalaze se Y Combinator i Andreessen Horowitz.
4. Internet Computer (ICP)
Internet Computer je jedan od najvećih projekata povezanih sa decentralizovanim računarstvom. Njegova tržišna kapitalizacija iznosila je približno 1,5 milijardi dolara prema podacima iz sredine 2026. godine.
Cilj projekta je da proširi mogućnosti javnog interneta i omogući razvoj decentralizovane cloud infrastrukture. Programeri mogu da hostuju veb sadržaj, poslovne sisteme i DeFi aplikacije direktno na decentralizovanoj mreži, bez oslanjanja na tradicionalne cloud provajdere.
Na taj način Internet Computer pokušava da ponudi alternativu postojećim centralizovanim servisima za računarsku infrastrukturu i hosting.
5. Helium (HNT)
Helium razvija decentralizovanu bežičnu mrežu namenjenu IoT uređajima i mobilnim korisnicima. Učesnici mogu da postave sopstvene pristupne tačke (hotspots) i dobijaju HNT tokene za obezbeđivanje mrežne pokrivenosti.
Helium se često navodi kao jedan od najkonkretnijih primera DePIN projekta sa direktnom primenom za krajnje korisnike.
Prema podacima iz izvora, mreža je premašila 379.000 aktivnih pristupnih tačaka širom sveta i imala više od 120.000 korisnika mobilnih usluga. Tržišna kapitalizacija HNT tokena nalazila se u rasponu od nekoliko stotina miliona dolara.
Helium nastoji da ponudi pristupačniju i širu alternativu tradicionalnim mobilnim mrežama, oslanjajući se na infrastrukturu koju zajednica postavlja i održava.
Među investitorima koji su podržali projekat nalaze se Multicoin Capital i Union Square Ventures.
6. Akash Network (AKT)
Akash Network razvija decentralizovano tržište cloud računarskih resursa. Korisnici mogu da iznajmljuju računarsku snagu od nezavisnih pružalaca usluga, dok operateri stavljaju svoje kapacitete na raspolaganje mreži.
Projekat se pozicionira uz Render kao jedan od DePIN sistema usmerenih na GPU resurse i potrebe veštačke inteligencije.
Akash je nedavno unapredio tokenomiku tako što je spaljivanje tokena direktnije povezao sa korišćenjem mreže. Cilj ove promene je da se vrednost AKT tokena u većoj meri poveže sa stvarnom potražnjom za računarskim resursima, umesto da zavisi isključivo od tržišne spekulacije.
7. BitTorrent (BTT)
BitTorrent je poznat po svom peer-to-peer protokolu za razmenu datoteka, koji je kasnije proširen integracijom blockchain tehnologije.
Kroz BTT token korisnici dobijaju podsticaj da dele datoteke i druge resurse, čime doprinose efikasnijoj distribuciji sadržaja unutar mreže.
Prema podacima iz sredine 2026. godine, tržišna kapitalizacija BTT tokena nalazila se u rasponu od nekoliko stotina miliona dolara. To ga svrstava među poznatije, ali manje projekte u poređenju sa najvećim imenima DePIN sektora.
8. Grass (GRASS)
Grass je jedan od brže rastućih projekata zasnovanih na doprinosu zajednice. Korisnicima omogućava da podele neiskorišćeni internet protok i zauzvrat dobijaju tokene.
Podaci prikupljeni kroz mrežu mogu se koristiti za formiranje skupova podataka namenjenih treniranju AI modela.
Grass je izrastao iz projekta sa približno 200.000 korisnika u mrežu sa nekoliko miliona učesnika tokom perioda od godinu dana. Izgrađen je na Solani i predstavlja primer novije generacije DePIN projekata čija je tokenomika direktno povezana sa rastućom potražnjom za podacima u sektoru veštačke inteligencije.
9. Theta Network (THETA)
Theta Network pokušava da unapredi način na koji se isporučuje video sadržaj putem decentralizovane mreže za distribuciju podataka.
Učesnici mogu da dele svoj internet protok i računarske resurse, a zauzvrat dobijaju THETA tokene. Na taj način mreža nastoji da poboljša kvalitet striminga i smanji troškove distribucije video sadržaja.
Među investitorima koji su podržali Theta Network nalaze se Samsung NEXT i Sony Innovation Fund.
10. IOTA (MIOTA)
IOTA je projekat usmeren na Internet of Things (IoT), odnosno povezivanje uređaja i omogućavanje bezbednog prenosa podataka i vrednosti između njih.
Za razliku od tradicionalnih blockchain sistema, IOTA koristi sopstvenu Tangle arhitekturu, koja je osmišljena sa ciljem da omogući skalabilnost i niske transakcione troškove.
IOTA je jedno od dugovečnijih imena u oblasti decentralizovanih IoT rešenja i projekata povezanih sa DePIN sektorom. Ipak, tokom prethodne godine privlačila je manje spekulativne pažnje u poređenju sa novijim projektima koji se fokusiraju na računarske resurse i veštačku inteligenciju.
Pored navedenih projekata, u ovom prostoru prisutni su i MultiversX (EGLD) i Arweave (AR). Ipak, tokom 2026. godine oni su bili manje u centru pažnje, jer su kapital i interesovanje tržišta u većoj meri bili usmereni ka projektima za AI računarstvo i skladištenje podataka, kao što su Bittensor, Render i Akash.
Prednosti decentralizovanih fizičkih infrastrukturnih mreža (DePIN)
DePIN donosi nekoliko potencijalnih prednosti u odnosu na tradicionalne modele upravljanja infrastrukturom:
- Horizontalna skalabilnost: Mreže mogu fleksibilno da povećavaju ili smanjuju kapacitete u skladu sa potražnjom, bez preopterećenja pojedinačnih komponenti. Blockchain omogućava upravljanje raspodelom resursa i prilagođavanje kapaciteta potrebama mreže.
- Upravljanje od strane zajednice: Kontrola nad infrastrukturom raspoređena je među pojedinačnim pružaocima resursa, umesto da pripada jednoj centralizovanoj kompaniji. Ovakav model može podsećati na decentralizovanu autonomnu organizaciju (DAO), u kojoj doprinos učesnika može imati ulogu u procesu upravljanja.
- Pristupačnije cene: DePIN projekti mogu ponuditi povoljnije usluge od tradicionalnih infrastrukturnih kompanija, jer se cene formiraju na osnovu operativnih troškova nezavisnih pružalaca resursa.
- Efikasnije poslovanje: Decentralizovani model može smanjiti troškove održavanja infrastrukture i pružiti operaterima veću fleksibilnost u ponudi usluga. Krajnji korisnici tako mogu dobiti pristup povoljnijim resursima.
- Otvoren pristup: Učešće u DePIN mrežama uglavnom ne zahteva prethodno odobrenje centralnog autoriteta. Pojedinci mogu da doprinesu resursima ili koriste dostupne usluge bez tradicionalnih posrednika.
- Finansijski podsticaji: DePIN omogućava učesnicima da ostvare prihod stavljanjem neiskorišćenih resursa u funkciju. To uključuje, na primer, deljenje računarske snage koja se može koristiti za AI zadatke.
Izazovi sa kojima se DePIN suočava
Iako DePIN ima značajan potencijal, razvoj ovog sektora prate i brojni izazovi:
- Problemi u upravljanju: Odlazak operatera iz Bittensor mreže tokom 2026. pokazao je da čak i veliki decentralizovani projekti mogu imati poteškoće sa usklađivanjem interesa učesnika, nagrađivanjem i očuvanjem decentralizacije.
- Tehnološka složenost: DePIN projekti često zahtevaju tehničko znanje i razumevanje različitih sistema, što može predstavljati prepreku za nove korisnike. Zbog toga je važno da projekti ulažu u edukaciju i pojednostavljivanje pristupa.
- Troškovi infrastrukture: Postavljanje i održavanje sopstvene opreme može biti skupo. Operateri moraju da obezbede dovoljno finansijskih sredstava kako bi pokrili troškove i nastavili da pružaju usluge.
- Profitabilnost i zavisnost od tokena: Da bi privukli operatere, DePIN projekti moraju da ponude nagrade koje pokrivaju troškove rada i omogućavaju održivo poslovanje. Mnogi projekti se i dalje u velikoj meri oslanjaju na nagrade u tokenima, umesto na stvarne prihode od pruženih usluga. Zato je važno razlikovati projekte koji imaju konkretnu potražnju od onih čija vrednost uglavnom zavisi od podsticaja i tržišnih očekivanja.
- Zavisnost od AI trenda: Značajan deo trenutne vrednosti pojedinih DePIN projekata, naročito onih koji nude računarske resurse, povezan je sa opštim interesovanjem za veštačku inteligenciju. To znači da tržišna cena tokena može biti pod snažnim uticajem AI narativa, čak i kada se stvarna upotreba protokola ne menja u istoj meri.
Budućnost DePIN sektora
DePIN ima potencijal da promeni način na koji se fizička infrastruktura izgrađuje, finansira i koristi. Decentralizovani sistemi mogu omogućiti povoljnije prikupljanje resursa, veću uključenost zajednice i ravnomerniju raspodelu kontrole.
Takav model otvara mogućnost da pojedinci i lokalne zajednice aktivnije učestvuju u razvoju tehnologija i infrastrukture od koje svakodnevno zavise.
Tokom prethodne godine, težište sektora sve više se pomeralo ka mrežama za AI računarstvo i obradu podataka. Projekti kao što su Bittensor, Render i Akash privukli su značajan deo kapitala i pažnje, dok su tradicionalniji projekti iz oblasti bežičnih mreža i skladištenja podataka ostali u nešto drugom planu.
Istovremeno, projekti poput Heliuma, koji je usmeren na mobilne i IoT mreže, i Grassa, koji omogućava prikupljanje podataka uz doprinos zajednice, pokazuju da osnovna ideja DePIN-a i dalje ima svoje mesto: infrastruktura može da se gradi i održava uz aktivno učešće korisnika.
Ipak, put ka široj primeni decentralizovane infrastrukture nije bez prepreka. Nejasni regulatorni okviri, pitanja skalabilnosti, nesuglasice u upravljanju i potreba za većim brojem korisnika i dalje predstavljaju značajne izazove.
Od načina na koji će projekti rešavati ove probleme zavisiće i tempo razvoja DePIN sektora u 2027. godini i narednim godinama.
Gde čuvati i kupiti DePIN tokene?
DePIN tokeni čuvaju se u kripto novčanicima kao i ostale kriptovalute. Kod hardverskog novčanika poput Tangem-a, privatni ključevi se čuvaju u bezbednom čipu (Secure Element) i nikada ne napuštaju uređaj, pa različite tokene možete držati i njima upravljati na jednom mestu, pod sopstvenom kontrolom. U zavisnosti od podržanih mreža i integrisanih provajdera, deo DePIN tokena možete kupiti i razmeniti direktno u Tangem Wallet aplikaciji.
DePIN tokeni: Često postavljana pitanja
Šta znači DePIN u kriptovalutama?
DePIN je skraćenica od Decentralized Physical Infrastructure Network, odnosno decentralizovana mreža fizičke infrastrukture. Ovaj izraz opisuje blockchain sisteme koji koriste tokene za podsticanje izgradnje, održavanja i korišćenja stvarnih infrastrukturnih resursa.
Da li je DePIN budućnost?
DePIN ima potencijal da promeni način na koji se tradicionalna infrastruktura finansira, poseduje i održava. Ipak, njegova šira primena zavisiće od tehnološkog napretka, regulatornih promena i sposobnosti projekata da razviju održive poslovne modele.
Tokom 2026. godine sve veći značaj dobili su projekti povezani sa AI računarskim resursima. Zbog toga bi kratkoročni rast ovog sektora mogao u velikoj meri da zavisi od razvoja i interesovanja za veštačku inteligenciju.
Koji DePIN kripto token ispod 1 dolara ima potencijal za veliki rast?
Predviđanje buduće cene bilo koje kriptovalute je spekulativno i ne postoji pouzdan način da se garantuje veliki rast određenog tokena.
IOTA (MIOTA) se izdvaja kao jedan od poznatijih projekata povezanih sa DePIN i IoT sektorom čiji se token, prema podacima iz izvora, nalazi ispod 1 dolara. Ipak, niska cena pojedinačnog tokena sama po sebi ne znači da je projekat potcenjen niti da će njegova vrednost rasti.
Kako se može zaraditi kroz DePIN?
Postoje dva osnovna načina učešća. Prvi je direktno pružanje resursa ili usluga decentralizovanoj mreži, za šta učesnici mogu dobijati nagrade u tokenima. Primeri uključuju postavljanje Helium pristupne tačke ili deljenje internet protoka putem Grass mreže.
Drugi način je ulaganje u tokene DePIN projekata. Ovaj pristup nosi tržišni rizik, jer vrednost tokena može značajno da varira i ne mora uvek da prati stvarnu upotrebu mreže.
Da li je DePIN bezbedan?
DePIN projekti nastoje da povećaju transparentnost i otpornost infrastrukture kroz decentralizaciju, ali to ne znači da su potpuno bezbedni.
Mogući rizici uključuju tehničke ranjivosti, regulatornu neizvesnost i nesuglasice u upravljanju projektima. Odlazak jednog operatera iz Bittensor mreže tokom 2026. godine predstavlja primer problema koji mogu nastati čak i u velikim DePIN ekosistemima.
Kako investirati u DePIN?
Jedan od načina je kupovina izvornih tokena DePIN projekata putem kripto berzi koje ih podržavaju.
Pre ulaganja važno je istražiti osnovne karakteristike projekta, njegovu tehnologiju, stvarnu upotrebu mreže, tokenomiku i finansijsku održivost. Posebnu pažnju treba obratiti na odnos između prihoda od stvarnih usluga i vrednosti koja se zasniva na tržišnoj potražnji i spekulaciji.
Koliko je veliki DePIN sektor?
Prema procenama iz sredine 2026. godine, ukupna tržišna kapitalizacija DePIN sektora iznosila je između 7 i 10 milijardi dolara. U toj kategoriji bilo je približno 250 aktivno praćenih projekata.
Procene se razlikuju u zavisnosti od platforme koja prati tržište i kriterijuma prema kojima se određeni projekti svrstavaju u DePIN kategoriju.
Kako se DePIN još naziva?
DePIN se u pojedinim kontekstima povezuje i sa nazivima Proof of Physical Work (PoPW) i Token Incentivized Physical Networks (TIPIN). Ovi izrazi opisuju sisteme u kojima se fizički resursi i doprinosi učesnika podstiču ili nagrađuju putem tokena.