Uz američki dolar, zvanična valuta u Salvadoru je i bitkoin, počevši od 7. septembra 2021.
Prkoseći upozorenjima velikih ekonomija i finansijskih regulatora ali i neslaganju većine stanovništva te centralnoameričke države, Salvador je postao prva zemlja u svetu u kojoj se bitkoin koristi kao zvanična valuta što bi, smatraju analitičari, moglo uticati na položaj kriptovaluta u globalnom finansijskom sistemu, pišu svetski mediji.
‘Bitkoin plaža’ kao inspiracija
Salvador je od utorka, 7. septembra, prva zemlja na svijetu koja je usvojila bitkoin kao zakonsko sredstvo plaćanja, s planovima za korištenje vulkanske geotermalne energije za napajanje “rudarenja” digitalne valute, napisao je londonski Tajms (Times) dodajući da će se taj digitalni eksperiment pomno pratiti širom sveta.
Bitkoin, uz američki dolar, koji je u Salvadoru usvojen 2001. i koji će se i dalje koristiti kao “referentna valuta”, postaje zvanična valuta najmanje države Centralne Amerike i prema zakonu mora se prihvatiti kao plaćanje kada se ponudi – osim ako dobavljači ili primaoci nemaju tehnologiju za obavljanje transakcija. Bitkoin neće biti podložan porezu na kapitalnu dobit, pa se čak može koristiti i za plaćanje poreskih doprinosa.
Vlada je formirala fond od 150 miliona dolara u Razvojnoj banci Salvadora koji će se koristi za pretvaranje bitkoina u američku valutu. Međutim, dodaje Tajms, 70 odsto stanovništva ne koristi banke. Također, za korištenje bitkoina neophodan je pristup internetu a samo 45 odsto zemlje je umreženo.
Salvadorski predsednik Najib Bukele (Nayib), koji je u junu najavio plan uvođenja bitkoina, obećao je izgradnju infrastrukture koja će ruralnom stanovništvu omogućiti povezivanje s internetom. Pokušao je također rešiti zabrinutost za okolinu zbog energetski intenzivnog bitkoin rudarenja – prilikom kojih kompjuteri troše velike količine energije – sugerišući da bi obilna proizvodnja geotermalne energije u Salvadoru, čiji je potencijal uglavnom neiskorišten, mogla igrati ulogu u pokrivanju energetskog duga.
Nacionalna revolucija oko bitkoina pokrenuta je, ističe Tajms, nakon eksperimenta s kriptovalutama koji su 2019. započela dvojica Amerikanaca u El Zonteu, gradiću na pacifičkoj obali Salvadora. Majkl Peterson (Michael) i Nikolas Bartej (Nicolas Burtey) pokrenuli su projekat nazvan ‘Bitkoin plaža’ nastojeći pojednostaviti plaćanja, zapošljavanja i poticanje bankarstva među lokalcima. Ubrzo se sve moglo plaćati bitkoinima putem pametnih telefona i kompjutera. Upravo je ovaj projekat, prema rečima predsjednika Bukelea, bio inspiracija da Salvador prihvati kriptovalutu.
Nepoverenje građana
Većina stanovnika Salvadora ne slaže se s vladinom odlukom da usvoji bitkoin kao zakonsko sredstvo plaćanja, a mnogi ne znaju kako koristiti digitalnu valutu i nepoverljivi su prema tom projektu, pokazalo je istraživanje Centralnoameričkog univerziteta (UCA), piše Rojters (Reuters).
Najmanje 67,9 odsto od 1.281 ispitane osobe izjavilo je da se ne slaže ili da se jako protivi korištenju bitkoina kao zakonskog sredstva plaćanja, dok je nešto više od 32 odsto ispitanika kazalo da se slaže s tim na određenom nivou.
Istraživanje UCA provedeno u avgustu i objavljeno početkom septembra, također je pokazalo da devet od 10 ljudi nema jasno razumevanje o bitkoinu, a osam od 10 je reklo da imaju malo ili nimalo poverenja u njegovu upotrebu. Većina ljudi, sedam od 10, smatra da bi zakonodavci trebali ukinuti zakon koji ga čini zakonskim sredstvom plaćanja.
Prema rečima dekana Centralnoameričkog univerziteta Andrea Oliva (Andreu) istraživanje pokazuje ne samo odbijanje korištenja bitkoina kao zvanične valute već i prvo značajno neslaganje “između stanovništva i odluka koje donose Zakonodavna skupština i predsjednik”. Istraživanje je, naglašava Rojters, također pokazalo da većina ispitanika misli da će glavni korisnici upotrebe bitkoina biti bogati, strani ulagači, vlada i poslovni čelnici.
Vlada nije odmah odgovorila na zahtev za komentar ankete, ističe Rojters dodajući da su Bukele i njegova vlada predstavili meru uvođenja bitkoina kao zvanične valute radi podsticanja ekonomskog razvoja ali i kao način za manje oslanjanje na američki dolar.
Podele i skepticizam
Dok se Salvador pripremao da postane prva zemlja u svetu u kojoj je bitkoin zvanična valuta, u zemlji su registrovane podele i skepticizam oko mera koje vlada predstavlja kao način za podsticanje ekonomskog razvoja i zapošljavanja, ističe BBC.
Proteklih dana postavljeno je više od 200 novih bankomata širom Salvadora kako bi se omogućilo pretvaranje dolara u bitkoin. Vlada je također građanima ponudila besplatan digitalni novčanik na kojem mogu dobiti 30 dolara u bitkoinima. Međutim, ističe BBC, nedavni protesti u glavnom gradu San Salvadoru pokazali su nedostatak poverenja među građanima, od kojih mnogi još uvek nisu upoznati s kriptovalutama.
Više od dva miliona salvadorskih radnika u drugim zemljama šalje novac svojim porodicama kući i te doznake čine oko 20 odsto BDP-a zemlje. Oni koji se zalažu za kriptovalutu kažu da bi korištenje bitkoina moglo pojeftiniti slanje novca kući. No, ukazuje britanski javni servis, drugi tvrde drugačije navodeći kako je bitkoin prilično skup za male transakcije.
“Nedavni akademski rad pokazao je da bi troškovi razmene mogli na kraju biti čak i veći”, upozorio je kriptoanalitičar Glen Gudman (Goodman) dodajući da istraživanja Trgovinske komore ukazuju da 82,5 odsto ispitanika ne želi primati doznake u bitkoinima, uglavnom zbog toga što je njegova vrednost nestabilna i nepredvidiva.
Bitkoin, virtuelna imovina koja nema direktne veze s ekonomijom, godinama je doživljavala velike oscilacije u vrednosti. Naglo je pao u maju nakon kineskog suzbijanja rudarenja pritiska i odluke direktora Tesle Ilona Maska (Elon Musk) da ga više ne prihvata kao plaćanje. Međutim, od tada se kriptovaluta oporavila, te se krajem avgusta povisila iznad 50.000 dolara prvi put u tri meseca.
Alternativa slabim valutama
Dok se projekat uvođenja bitkoina kao zvanične valute u maloj centralnoameričkoj državi s oko 6,4 miliona stanovnika suočava sa skepticizmom naprednih ekonomija i MMF-a, neki to smatraju revolucionarnim, napisao je Fajnenšl tajms (The Financial Times) ističući kako su kriptovalute privlačnije u zemljama s istorijom finansijske nestabilnosti i često postaju alternativa slabim nacionalnim valutama.
“Trebali bismo to shvatiti vrlo ozbiljno”, kaže koautor knjige ‘Lančana reakcija: Kako će Blokčejn promeniti svet u razvoju’ Pol Domjan (Paul), naglasivši da se sa bitkoinom u Salvadoru menja položaj kriptovalute u globalnom finansijskom sistemu i ubrzava celu raspravu o digitalnim valutama.
Domjan smatra da je Salvador “prava zemlja” za takav eksperiment jer nije pod sankcijama, a putem MMF-a je uključen u međunarodni finansijski sistem. Dodaje da će se iz primjera Salvadora, koji u celu priču o bitkoinu unosi element legitimnosti, moći naučiti značajne lekcije.
Dok su analitičari kripto valuta uzbuđeni zbog eksperimenta s valutom bitkoina u Salvadoru, većina regulatora u Evropi i SAD to je dočekala hladnije, iznoseći stroga upozorenja o opasnostima trgovanja kriptovalutama. U naprednim ekonomijama, napisao je Fajnenšl tajms, mnogi u finansijskom svetu sumnjičavo gledaju na kriptovalute – u domenu spekulativnog i vrlo promenjivog hira koji može završiti samo loše.
Nakon najave plana Salvadora, MMF je krajem jula upozorio na opasnosti s kojima se zemlje mogu susresti navodeći kako bi raširena upotreba nestabilnih novčića mogla narušiti “makroekonomsku stabilnost” i potencijalno izložiti finansijske sisteme nezakonitim aktivnostima. Britanski regulator upozorio je da “ako potrošači ulažu u ove vrste proizvoda, trebaju biti spremni na mogućnost da izgube sav novac”.
