Indijski parlament je prošlog petka objavio da je usvojio Zakon o finansijama 2022, kojim je uvedeno oporezivanje digitalne imovine, uključujući kriptovalute.
Novi zakon je uveo porez na kapitalnu dobit od 30% na kripto transakcije, stavljajući digitalnu imovinu u istu kategoriju oporezivanja kao i tradicionalne akcije.
Lok sabha ili Dom naroda je donji dom koji je usvojio Predlog zakona o finansijama nakon što je prihvatio 39 zvaničnih amandmana i odbacio amandmane koje je predložila opoziciona stranka koja je nameravala da stavi veto na glasanje.
Indijska ministarka finansija Nirmala Sitharaman uspela je da usvoji njen predlog poreza na kriptovalute. To znači da će Indijci početi da plaćaju porez na kapitalnu dobit od 30% na kripto transakcije od 1. aprila sledećeg meseca.
Sitharaman je branio usvajanje Zakona o finansijama rekavši da je Indija verovatno jedina nacija koja nije pribegla novim porezima da finansira oporavak ekonomije pogođene pandemijom Covid-19.
Pozivajući se na izveštaj OECD-a, Sitharaman je rekla da su čak 32 zemlje povećale poreske stope nakon pandemije. „Umesto toga, stavljamo više novca tamo gde bi efekat multiplikacije bio maksimalan“, napomenula je ona, opravdavajući fokus Budžeta na podizanju kapitalnih izdataka.
Pored poreza na kapitalnu dobit, Indijci koji prodaju i kupuju kriptovalute moraće da plate porez od 1% koji se odbija kod izvora (TDS), kao i porez na kripto poklone, bez mogućnosti da uzimaju odbitke za gubitke. Dok će TDS početi 1. jula, kripto porezi će stupiti na snagu 1. aprila.
Usvajanje kontroverznog poreskog predloga izazvalo je razočarenje i uzbunu među igračima u kripto industriji u zemlji.
„Ovo nije pogodno za vladu ili kripto ekosistem Indije, već će učiniti više štete nego koristi“, rekao je Nischal Shetty, suosnivač i izvršni direktor WazirX-a, jedne od najvećih indijskih berzi kriptovaluta.
„Svedočenje nikakvih amandmana u politici oporezivanja kriptovaluta obeshrabrilo je firme i investitore da ulažu u nestabilno tržište. Ovo će ometati ukupan rast sektora smanjenjem masovnog usvajanja i njegove validacije“, rekao je Abhay Aggarwal, izvršni direktor i osnivač NFT marketplace-a Colexion.
Međutim, neki stručnjaci iz industrije vide potencijalnu korist od novog poreskog zakona. Lennix Lai, direktor OKX-a, izjavio je: „porez na određenu imovinu ukazuje na to da regulator priznaje ta sredstva kao klasu imovine kojom se može trgovati. To daje industriji mnogo više jasnoće o pravnom statusu kriptovaluta i prihoda od nje. Otuda je to dobra vest za industriju u Indiji u pogledu izgradnje regulisanijeg operativnog okruženja za kripto.“
Zakonitost privatnih kriptovaluta na tržištu
U planu budžeta koji je predstavljen parlamentu početkom prošlog meseca, ministarka finansija Nirmala Sitharaman najavila je predlog da se kripto imovina, nezamenljivi tokeni – NFT i bilo koja druga imovina proglase ‘virtuelnim digitalnim sredstvima’ i podležu porezu na dobit.
Sitharaman je takođe pojasnila da će odluka o „zabrani ili nezabrani“ kriptovaluta biti doneta nakon konsultacija. Ona je objasnila da potez vlade da oporezuje porez od 30% na dobit od kriptovaluta nema nikakve veze sa legalnošću privatnih kriptovaluta na tržištu. Osvrćući se na profit koji dolazi od transakcija kripto kovanicama, ministarka finansija je rekla da je „(da li je to) legitimno ili nelegitimno, drugo je pitanje, ali ja ću oporezovati jer je to suvereno pravo na oporezivanje“.
Sitharaman je odgovarala na pitanja koja je postavio član Kongresa Chhaya Verma koji je postavio pitanje o legitimnosti oporezivanja kriptovalute.
U međuvremenu, guverner Rezervne banke Indije (RBI) Shaktikanta Das je više puta upozoravao investitore da svoja sredstva ne ulažu u kriptovalute. Prošlog meseca, najavljujući monetarnu politiku, Das je rekao da privatne kriptovalute predstavljaju pretnju za makroekonomsku i finansijsku stabilnost.
U februaru prošle godine, nakon interakcije nakon budžeta za 2022. sa liderima industrije, ministar finansija T. V. Somanatan je izjavio da kriptovaluta nikada neće biti zakonsko sredstvo plaćanja. Somanatan je elaborirao da baš kao što dijamant i zlato, uprkos tome što su vredni, nisu zakonsko sredstvo plaćanja, tako ni privatni kripto novčići nikada neće biti zakonsko sredstvo plaćanja.
