Da li ste se ikada zapitali, “Šta je u stvari blokčejn?” kad god pročitate vest o tome i onda krenete da tražite informacije o blokčejnu? Danas ćemo pokriti sve, od same definicije blokčejna do njegovih karakteristika, kao i ograničenja ove tehnologije, na način koji je razumljiv čak i onima koji nisu programeri. Započnimo ovaj vodič kroz blokčejn namenjen početnicima.
Definicija blokčejna
Blokčejn je, kako sama reč kaže, lanac blokova koji su međusobno povezani. To je decentralizovana tehnologija evidentiranja podataka koja beleži informacije na više računara i šifruje ih kako bi se osiguralo da se registrovane informacije ne mogu promeniti. Da bi se promenila bilo koja informacija u bloku, bilo bi potrebno modifikovati ne samo informacije u tom bloku već i informacije u svim ostalim blokovima povezanim sa njim, što čini falsifikovanje podataka nemogućim. Ova tehnologija je predstavljena javnosti 2008. godine od strane još uvek neidentifikovanog Satošija Nakamota, i nudi integritet podataka i transparentnost putem decentralizacije, omogućavajući svima pristup svim informacijama pohranjenim u blokovima.
Početak 2000-ih godina obeležila je globalna finansijska kriza koja je mnoge ljude navela da prepoznaju moralne rizike i probleme unutar finansijskog sistema. Ova svest podstakla je dizajn „Peer-to-Peer elektronskog sistema gotovine“, koji omogućava korisnicima da direktno obavljaju transakcije bez pomoći centralizovanih institucija ili sistema koji su godinama bili u upotrebi. Danas se blokčejn tehnologija primenjuje i razmatra ne samo u finansijama već i u logistici, distribuciji, društvu i kulturi, javnim uslugama i različitim drugim oblastima, što je čini ključnom tehnologijom koja će pokrenuti četvrtu industrijsku revoluciju.
Ključne karakteristike blokčejna
Decentralizacija
Najveći rizik u sadašnjem transakcionom sistemu je, ironično, banka. Brojni slučajevi hakovanja finansijskih mreža širom sveta pokazali su da je manipulacija podacima laka ako je centralni bankarski server ugrožen. Blokčejn, međutim, nudi pouzdan sistem transakcija bez centralnog administratora ili autoriteta poput banke. Zapisi o transakcijama, sačuvani u blokovima, vidljivi su svima, čuvaju ih svi i nadgledaju i verifikuju svi učesnici. Niko ne može ništa da monopolizuje; blokčejnom autonomno upravlja slobodna i ravnopravna većina učesnika, a za svaku promenu potrebna je saglasnost više od polovine. Ova decentralizacija je najistaknutija karakteristika blokčejna.
Bezbednost
Kao što je ranije objašnjeno, hakovanje blokčejna je praktično nemoguće. Verifikacija transakcije se završava konsenzusom većine i deli sa svima. Da bi se manipulisalo jednim zapisom, na primer, 51 od 100 učesnika bi moralo da sarađuje u manipulaciji podacima. Iako se može činiti mogućim okupiti 51 učesnika, blokčejn mreža već beleži stotine milijardi dolara u transakcijama dnevno, a broj učesnika stalno raste. Drugim rečima, okupljanje tako velikog broja učesnika je praktično nemoguće. Čak i ako bi napad od 51% bio uspešan, mreža bi izgubila svoju validnost zbog problema sa verifikacijom.
Transparentnost i Anonimnost
Svi učesnici blokčejna mogu da vide sve prošle i sadašnje podatke svih blokova. Transakcija kao što je ‘A’ poslao 1.000 USD ‘B’ ne može se sakriti na blokčejnu. Međutim, identiteti A i B će ostati nepoznati. Blokčejn pruža transparentnu strukturu gde svako može da proveri zapise o transakcijama, ali pošto se P2P (Peer-to-Peer) transakcije zasnivaju na šifrovanim adresama transakcija koje ne identifikuju, strane uključene ostaju anonimne. Dok su adrese slanja i primanja i iznosi vidljivi, vlasnici tih adresa nisu identifikovani.
Transakcije u Blokčejnu
Pretpostavimo da vi (A) imate bankovni račun sa stanjem od 100 USD. Ovaj saldo je vrednost zabeležena na data serveru banke. Šta se dešava kada prebacite 50 USD svom prijatelju (B)? Vaš saldo će se smanjiti sa 100 USD na 50 USD, a saldo primaoca će se povećati za 50 USD. Iako ovo izgleda kao jednostavna promena stanja, procedura uključuje nekoliko koraka:
- Da biste izvršili transfer, morate se prijaviti putem procesa autentifikacije u bankarskoj aplikaciji.
- Unosite iznos transfera i kreirate zapis o transakciji.
- Potvrđujete zapis o transakciji koristeći metode kao što su sertifikati, lozinke ili biometrijska autentifikacija (slično potpisivanju ugovora).
- Banka proverava da li je stanje dovoljno za završetak transakcije i čuva svoju potvrdu na data serveru.
- Nakon skladištenja, transakcija menja stanje korisnika u okviru bankarskog sistema.
Kao što ste mogli da vidite, vaša banka je odgovorna za promenu zapisa na data serveru i garantuje rezultate. Ali šta ako banka greškom zabeleži vaše stvarno stanje od 100 USD kao 0 USD? Koristimo banke sa poverenjem da će pravilno upravljati našim računima.
Sada… kako kriptovaluta funkcioniše bez korišćenja centralizovanih institucija ili sistema zasnovanih na blokčejn tehnologiji?
Uzmimo Bitcoin kao primer, najpoznatiju kriptovalutu. Ista situacija kao i gore, imate 100 BTC na vašoj Bitcoin adresi (slično broju bankovnog računa). Kada vi (A) želite da pošaljete 50 BTC osobi B, kako treba ažurirati skladištenje podataka? Vaš saldo bi trebalo da se smanji za 50 BTC, a saldo osobe B bi trebalo da se poveća za 50 BTC. Poređenje ovog toka sa prethodno objašnjenim bankarskim primerom:
- Kreirate zapis o transakciji u kojem se navodi da “A šalje 50 BTC osobi B.”
- Nakon potpisivanja transakcije (potvrđujući da je A vlasnik Bitcoina), transakcija se šalje u blokčejn mrežu.
- Mreža zatim proverava validnost transakcije, a zatim čuva zapis o transakciji na blokčejnu.
- Bitcoin stanja se ažuriraju u skladu s tim.
Osnovna procedura i princip su isti. Jedina razlika je da li je centralizovana institucija poput banke ili decentralizovani sistem poput Bitcoin mreže odgovorna za čuvanje i odobravanje podataka o transakciji. Kao napomena, Bitcoin zajednice slave “Dan Pice”, koji obeležava prvi put da je Bitcoin korišćen u stvarnom svetu 22. maja 2010. godine. Tog dana, američki programer je uspešno kupio dve pice za 10.000 BTC putem online foruma. Na osnovu najviše cene Bitcoina, te dve pice su vredele preko 700 miliona američkih dolara. Ne znamo da li vlasnik picerije još uvek drži tih 10.000 BTC ili ne.
Koristite skladište podataka banke sa poverenjem da će banka njime pravilno upravljati i da ga neće dirati. Nasuprot tome, Bitcoin mreža ne funkcioniše na osnovu poverenja u određeni autoritet, već na osnovu činjenice da je zapise o transakcijama pohranjene u blokčejnu teško promeniti. Bez oslanjanja na pouzdane institucije poput banaka, sam blokčejn postaje pouzdan sistem skladištenja.
Ako možemo da proverimo i verujemo informacijama pohranjenim u blokovima, onda se koncepti koje je predložio Satoši Nakamoto mogu primeniti u svakodnevnom životu:
Pouzdanost blokčejna
Pojedinačne transakcije se grupišu u blokove. Na primer, kod bitkoina se novi blok formira na svakih 10 minuta, a kod etera na svakih 15 sekundi.
Svaki blok sadrži kompresovane podatke o transakcijama i informacije koje omogućavaju laku detekciju bilo kakvih izmena. Na primer, ako neko pokuša da promeni iznos transakcije između C i D sa 1 na 2 bitkoina, promeniće se i jedinstveni identifikator (heš) celog bloka. Ovakva manipulacija bi bila lako uočljiva. Takođe, svaki novi blok se nadovezuje na prethodni, čime se stvara neprekinuti lanac blokova koji onemogućava neovlašćeno menjanje podataka o prethodnim transakcijama.
Upravo ova struktura garantuje da se svaki pokušaj izmene podataka o transakcijama može odmah detektovati, što potvrđuje tvrdnju da “podaci smešteni u blokčeinu ne mogu biti neovlašćeno menjani”.
Nedostaci blokčejna
Iako blokčejn tehnologija ima brojne prednosti, ona nosi i određene nedostatke:
Nedostatak regulative
Usled nedostatka regulative vezane za blokčejn tehnologiju, mnogo je teže povratiti gubitke ukoliko dođe do krađe podataka uskladištenih na blokčejnu. Na primer, ako neko dobije pristup kripto novčaniku, ne postoji banka ili centralni autoritet koji bi pomogao u povratu ukradenih sredstava. Dodatno, ukoliko se unese pogrešna adresa prilikom transakcije, ne postoji način da se transakcija otkaže ili preokrene (osim da se nadate da će sredstva biti poslata nazad na originalnu adresu, što je malo verovatno).
Preterana transparentnost
Većina podataka na blokčejnu je dostupna većini ljudi, što ga čini nepodobnim za čuvanje osetljivih informacija. Iako tehnologija heširanja (predstavlja originalne podatke kao nejasan niz karaktera) može sakriti vlasnika podataka, sami podaci ostaju javni. Zbog toga postoje oprezna ili konzervativna mišljenja o korišćenju blokčejna za vladine evidencije ili medicinske podatke.
Vreme odobrenja transakcija
Brzo vreme odobrenja transakcija je takođe suštinsko, ali za Bitcoin, tehnički je potrebno oko 11 minuta. Štaviše, ako postoji mnogo blokova koji čekaju na odobrenje u mreži, to može potrajati 30 do 60 minuta ili čak duže, što predstavlja značajan nedostatak.
Naravno, razne tehnologije su kontinuirano uvođene i postigle su izuzetne rezultate u prevazilaženju ovih problema. Na primer, u januaru 2024. godine, Američka komisija za hartije od vrednosti (SEC) odobrila je Bitcoin spot trgovanje, čineći ga prvom kriptovalutom koju je vlada zvanično priznala kao digitalnu imovinu. Shodno tome, vodeće finansijske kompanije su pokrenule finansijske usluge zasnovane na Bitcoinu. Od jula 2023. godine, tržišna kapitalizacija Bitcoina iznosi približno 114,1 milijardu dolara, što ga svrstava među 10 najvećih globalnih investicionih sredstava po tržišnoj kapitalizaciji. Iako volatilnost njegove cene izaziva sumnje u njegovu sposobnost da funkcioniše kao stabilna mera vrednosti, što je jedna od ključnih karakteristika valute, nema neslaganja da Bitcoin igra značajnu ulogu kao digitalna imovina.
Pitanja vezana za preteranu transparentnost i pristup informacijama se rešavaju primenom tehnologije koja se zove Zero Knowledge Proof (ova tehnologija vam omogućava da dokažete da imate određene informacije bez otkrivanja sadržaja tih informacija). Radi lakšeg razumevanja, zamislite znakove koje ste možda videli u zabavnom parku koji zahtevaju da budete određene visine da biste se vozili. Zero Knowledge Proof znači da možete dokazati da vaša visina prelazi potrebnu visinu za vožnju bez otkrivanja vaše tačne visine.
Kako bi se poboljšala brzina odobravanja transakcija, pokrenute su različite blokčejn mreže i stvoren je ekosistem. Na primer, Solana mreža, poznata po svojoj brzini obrade, podržava do 65.000 transakcija u sekundi (TPS). Ovo je znatno više od VISA-inih 1.700 TPS. Međutim, dok VISA-in TPS odražava broj transakcija korišćenih u stvarnom svetu, Solanin TPS je više tehnička sposobnost koja ne uključuje SPAM transakcije. To ukazuje da još uvek ima prostora za poboljšanje. Ipak, u poređenju sa Ethereumom, koji podržava samo 15 TPS, ali omogućava dodavanje različitih funkcionalnosti putem pametnih ugovora, napredak koji je Solana ostvarila je izuzetan.
Zaključak
Blokčejn tehnologija predstavlja rešenje za probleme tradicionalnih centralizovanih sistema i donosi revolucionarne promene u načinu upravljanja valutom i podacima, nudeći pritom brojne mogućnosti primene. Iako se očekuje da će blokčejn nastaviti da se razvija i prilagođava potrebama preduzeća i državnih institucija, njegova masovna primena će verovatno biti postepen proces. Na primer, internet koji danas koristimo nastao je kao ARPANET pedesetih godina prošlog veka i prešao na današnji TCP/IP protokol 1983. godine. Ovo pokazuje da će i blokčejn tehnologiji biti potrebna značajna unapređenja pre nego što postane deo svakodnevice.
U decentralizovanom svetu blokčejna, pojedinci su u potpunosti odgovorni za upravljanje svojim podacima. Stoga je ključno da korisnici imaju jasno razumevanje principa i koncepata ove tehnologije. Pružaoci usluga novčanika, poput D’CENT-a, koji imaju važnu ulogu u blokčejn ekosistemu, treba da ulože značajne napore u edukaciju korisnika. Takođe je neophodno uspostaviti odgovarajuće propise kako bi se korisnici zaštitili od hakerskih napada i zloupotrebe kriptovaluta.
Nema sumnje da je digitalizacija postojećeg ekosistema, kao i digitalizacija imovine unutar njega, nezaustavljiv trend. U ovom brzo promenljivom svetu, neki će to odbaciti kao prolaznu pojavu, dok će drugi prepoznati transformaciju i pripremiti se ili investirati u skladu sa njom. Pisac Vilijam Gibson je rekao: “Budućnost je već ovde – samo nije ravnomerno raspoređena.” Nadamo se da ćete se mudro pripremiti za sve digitalizovaniji svet, a D’CENT će vam pružiti sadržaj koji će osnovne koncepte blokčejna i kriptovaluta učiniti razumljivim i početnicima. Radujemo se vašoj podršci i interesovanju.
U sledećem poglavlju ćemo objasniti zašto se blokčejn tehnologija smatra inovacijom koja menja svet i drugom internet revolucijom, kroz razmatranje ključne filozofije – decentralizacije.
