Ukoliko se bavite kriptovalutama ili se bar interesujete za taj svet, nemoguće je da niste čuli za DEFI. Iako postoji već nekoliko godina, mnogi i dalje imaju nedoumice o tome šta je DEFI i čemu je namenjen ceo koncept.
Kao i uvek kada je nešto novo u pitanju, složićete se, potrebno je detaljno upoznavanje sa ciljem i namenama. Stoga ćemo se u ovom tekstu upoznati sa najbitnijim pojedinostima koje odlikuju fenomen zvani DEFI, odgovoriti na pitanje da li se i kako može zaraditi i koje sve vrste DEFI aplikacija postoje.
Šta je DEFI?
DEFI (decentralizovane finansije) je, najjednostavnije rečeno, spajanje tradicionalnih centralizovanih bankarskih usluga sa decentralizovanim tehnologijama kao što je blockchain.
Cilj je stvaranje alternative svakoj finansijskoj usluzi koja je trenutno dostupna. Tu spadaju: štednja i tekući računi, zajmovi, trgovina imovinom, osiguranje, itd.
Kako je sve počelo?
Grupa kripto entuzijasta je 2017. napravila sistem decentralizovanih finansija koje nude globalno alternativo rešenje za svaku uslugu koju već koristite, a koju su ranije pružale samo banke.
U to spadaju: štednja, zajmovi, trgovanje, osiguranje i još mnogo toga dostupno je pomoću decentralizovanih platformi i internet veze.
Kripto programeri su napravili ugovore bez poverenja nazvane „pametni ugovori“. Osmislili su DEFI banke, menjačnice i zalagaonice koje leže na tim ugovorima i koji automatski izvršavaju ugovore dveju među sobom nepoznatih osoba (entiteta) uz pomoć softvera. Po čemu su ovi ugovori jedinstveni?
U njima nema treće strane koja overava depozit ili kredit već se potvrda svakog ugovora nalazi na hiljadama računara širom sveta te ju je nemoguće falsifikovati. Detalji ugovora su javni i svima dostupni.
Postoji i tzv. novčanik (Dapp) odakle se prebacuju koini (tokeni) na jednu od decentrazovanih platformi. InstaDApp, Compound finance ili Makerdao su do sad najpoznatiji online novčanici.
Što se tokena tiče, najpoznatiji su:
- Chainlink (LINK)
- Ren (REN)
- Aave (AAVE)
- SushiSwap (SUSHI)
- finance (YFI)
DEFI u velikoj meri zavisi od Dapps-a, odnosno od programa dizajnirani da funkcionišu u okviru decentralizovanih mreža. Te mreže mogu biti blok lanci, Tor mreže ili Distributed Ledgers Technologies (DLT).
Pored očiglednih prednosti, DEFI ima i nekoliko mana:
- Prvi i glavni problem defi projekata su jako skupe transakcije. Većina coina preko kojih se odvijaju transakcije (npr. Ethereum) ne mogu da ostvare veliki broj transakcija, a da provizije ne budu velike;
- Naravno, ove cene troškova za transakciju pogadjaju male korisnike koji ne barataju sa velikom količinom kriptovaluta;
- Ipak, postoji rešenje za to u vidu Ethereum 2.0 projekta koji će moći da podnese veći broj transakcija po sekundi ali problem je što se projekat sporo razvija;
- Problem u kodu (rug pull) predstavlja sledeći veliki problem u defi mreži;
- većina defi protokola ima svoj kod javno dostupan na github-u, ta transparentnost se može iskoristiti na loš način pored toga što služi za lakše pronalaženje problema.
Kako se može zaraditi uz pomoć DEFI?
Sigurno se pitate – Da li se može zaraditi i kako? Odgovor je– DA! Svako može učestvovati kao korisnik i kao deo infrastrukture, odnosno može nuditi svoju likvidnost (coine i tokene) na korištenje u pametnim ugovorima i za to biti nagrađen. Dosta DEFI usluga nudi jako povoljan APY (godišnji povrat na uloženo) za liquidity provajdere.
Koje vrste DEFI aplikacija postoje?
Postoji više DEFI aplikacija. Njihova prednost je u tome što štede vreme i novac kupaca. Aplikacija DEFI treba da bude otvorenog koda. Šta to znači?
Otvoreni kod se odnosi na to da je kodiranje javno. Prednost otvorenog kodiranja je u tome što svako može da ga revidira i potvrdi njegovu funkcionalnost, sigurnost i mogućnosti.
Od veličine DEFI aplikacije na javnim blokovima blokova kao što je Ethereum, sve transakcije su javno dostupne. Računi su pseudoanonimni i sadrže samo numeričke adrese, ali ako je potrebno, može se otkriti kome pripadaju.
Svako može da razvije DEFI aplikaciju. Ova strategija je daleko od današnjeg finansijskog sistema, koji zahteva potencijalne korisnike da prođu kroz više regulatornih sistema nadzora pre nego što mogu da učestvuju u globalnoj ekonomiji.
Većina DEFI aplikacija izgrađene su na vrhu Ethereuma, druge po veličini svetske platforme za kriptovalute, koja se izdvaja od platforme Bitcoin po tome što je lakša za upotrebu za izradu drugih vrsta decentraliziranih aplikacija osim jednostavnih transakcija.
Ethereum je platforma za pametne ugovore. Transakcije se automatski izvršavaju ako su ispunjeni određeni uslovi. Na taj način nudi se mnogo više fleksibilnosti. Programski jezici Ethereum, poput Solidity, posebno su dizajnirani za kreiranje i implementaciju takvih pametnih ugovora.
Na Ethereumu rade desetine DEFI aplikacija. Najpopularnije vrste DEFI aplikacija uključuju:
Decentralizirane razmene (DEX): Menjačnice na mreži pomažu korisnicima da zamijene valute za druge valute, bilo da su to američki dolari za bitcoin ili eter za DAI. One direktno povezuju korisnike kako bi mogli međusobno da trguju kriptovalutama bez posrednika.
One služe za međusobno razmenjivanje coina ili tokena. Njihova velika prednost je u tome što su transakcije zasnovane na peer-to-peer (p2p) sistemu, odnosno bez posrednika u tim transakcijama.
Svaka transakcija se odvija uz pomoć pametnih ugovora na blockchain-u i tu se zapisuje. Najpoznatiji primeri menjačnica su Coinbase, Binance, Uniswap i dr.
Stablecoins: Kriptovaluta koja je vezana za imovinu izvan kriptovalute (dolar ili evro, na primer) radi stabilizacije cene.
Kreditne platforme: Ove platforme koriste pametne ugovore za zamenu posrednika.
„Umotani“ bitcoini (WBTC): Predstavlja način slanja bitcoina na Ethereum mrežu tako da se bitcoin može koristiti direktno u Ethereum DeFi sistemu. WBTC-i omogućuju korisnicima da zarade kamatu na bitcoin-u koji posuđuju putem gore opisanih decentraliziranih platformi za pozajmljivanje.
Tržišta predviđanja: Tržišta za klađenje na ishod budućih događaja, poput izbora. Cilj DEFI verzija predviđanja tržišta je ponuditi istu funkcionalnost, ali bez posrednika.
Osim ovih aplikacija, oko njih su se pojavili novi DEFI koncepti:
Prinos poljoprivrede – Korisnici skeniraju kroz različite DEFI tokene u potrazi za mogućnostima za veće prinose.
Rudarstvo likvidnosti: Kada DEFI aplikacije mame korisnike na njihovu platformu dajući im besplatne tokene. Ovo je do sada bio najteži oblik uzgoja prinosa.
Sastavljivost: DEFI aplikacije su otvorenog koda, što znači da je kôd iza njih javan za svakoga. Kao takve, ove se aplikacije mogu koristiti za „sastavljanje“ novih aplikacija s kodom kao gradivnim elementima.
Lego kovanice: DEFI aplikacije su poput Lego kockica, igračke blokiraju da deca zajedno kliknu za izgradnju zgrada, vozila itd. DEFI aplikacije mogu se na sličan način spojiti poput „lego novca“ za izradu novih finansijskih proizvoda.
Iako se DEFI razvio pre nekoliko godina još uvek predstavlja novinu u digitalnom svetu što znači da se njegove mogućnosti i dalje razvijaju i testiraju. Svakako, kao ideja koja za cilj ima stvaranje alternative tradicionalnim bankarskim uslugama, budi interesovanje čitave digitalne zajednice. Da li će DEFI ispuniti svoj prvobitni cilj ostaje da vidimo.
