Svako tržište čine dve vrste učesnika – makeri i tekeri.
Makeri postavljaju naloge za kupovinu ili prodaju koji se ne izvršavaju odmah (npr. „prodaj BTC kad cena dostigne 15.000 dolara“). Oni tako „prave tržište“ jer omogućavaju da postoji ponuda ili potražnja unapred, što olakšava drugima da brzo kupe ili prodaju kada se uslovi ispune.
Takeri su oni koji odmah kupuju ili prodaju po već ponuđenim uslovima – oni „uzimaju“ postojeće naloge. Dakle, takeri ispunjavaju naloge koje su postavili makeri.
Uvod
Na svakoj berzi – bilo da se radi o Forexu, akcijama ili kriptovalutama – trgovina funkcioniše tako što se povezuju kupci i prodavci. Bez takvih mesta za razmenu, morali bismo da sami reklamiramo ponude, npr. na društvenim mrežama: „menjam Bitcoin za Ethereum“, i da čekamo da se neko javi.
U ovom tekstu objašnjavamo pojmove maker i taker. Svaki učesnik na tržištu spada u jednu od te dve grupe – a većina trgovaca tokom vremena bude i jedno i drugo. Ove dve uloge su ključne za funkcionisanje svake ozbiljne platforme za trgovinu – upravo njihova prisutnost (ili odsustvo) odlučuje koliko je neka berza likvidna i efikasna.
Likvidnost
Pre nego što u potpunosti objasnimo ko su makeri i tekeri, važno je da prvo razumemo pojam likvidnosti. Kada neko kaže da je neka imovina „likvidna“ ili „nelikvidna“, misli se na to koliko lako može da se proda.
Na primer, jedna unca zlata je veoma likvidna jer je možete brzo zameniti za novac. S druge strane, deset metara visoka statua direktora kompanije Binance koji jaše bika (koliko god delovala impresivno u nečijem dvorištu) je potpuno nelikvidna – jer malo ko bi je stvarno želeo da kupi.
Sličan, ali ipak malo drugačiji pojam je likvidnost tržišta. Likvidno tržište je ono na kojem lako možete da kupite ili prodate neku imovinu po fer ceni. Postoji velika potražnja od strane onih koji žele da kupe i dovoljna ponuda od onih koji žele da prodaju.
Kada ima puno aktivnosti, kupci i prodavci se lakše „nađu na sredini“: najniža prodajna cena (ask) i najviša kupovna cena (bid) biće vrlo blizu jedna drugoj. Razlika između te dve cene zove se bid-ask spread i u likvidnim tržištima ona je mala (ili „uska“).
Suprotno tome, nelikvidna tržišta nemaju ove osobine. Ako pokušate da prodate nešto na takvom tržištu, teško ćete dobiti fer cenu jer jednostavno nema dovoljno zainteresovanih kupaca. Zbog toga je razlika između bid i ask cene obično mnogo veća.
Market Makeri i Market Takeri - jednostavno objašnjeno
Makeri - oni koji prave tržište
Na većini berzi, tržišna cena neke imovine se određuje pomoću tzv. order book-a (knjige naloga). Tu se nalaze svi nalozi za kupovinu i prodaju koje korisnici postavljaju. Na primer, možete postaviti instrukciju:
„Kupi 800 BTC po ceni od 4.000 dolara.“
Taj nalog ulazi u knjigu naloga i čeka da se pojavi neko ko je spreman da proda BTC po toj ceni.
Ovakav tip naloga, koji se zove “Post Only” ili limitirani nalog, ne izvršava se odmah, već ulazi u knjigu naloga i čeka ispunjenje. Time vi “pravite” tržište, jer vaša ponuda omogućava drugima da trguju kada se steknu uslovi. Zato se i zovete maker.
Zamislite berzu kao prodavnicu – vi ste neko ko stavlja robu na police. Vi dodajete ponudu.
Veliki institucionalni investitori (poput onih koji se bave brzim trgovanjem) često igraju ulogu market makera, ali to može biti i svaki mali trgovac – dovoljno je da postavi nalog koji ne bude odmah realizovan.
Napomena: Samo zato što postavite limitirani nalog ne znači da ste automatski maker. Ako želite da sigurno budete maker, obavezno uključite opciju “Post only” prilikom postavljanja naloga (trenutno dostupno samo na web i desktop verziji platforme).
Takeri - oni koji uzimaju sa tržišta
Ako nastavimo s analogijom prodavnice: vi kao maker ste stavili robu na policu, a neko drugi dolazi i kupuje je – taj drugi je taker.
Dakle, taker koristi likvidnost koju ste vi (ili drugi korisnici) prethodno obezbedili. Najčešće koristi market order, tj. opciju da odmah kupi ili proda po najboljoj dostupnoj ceni na tržištu. Time se postojeći nalozi u knjizi odmah „pojedu“ – ispunjavaju.
Ako ste ikada kliknuli „market order“ na Binance-u ili bilo kojoj drugoj kripto berzi – vi ste tada bili taker.
Važno: čak i kada koristite limitirani nalog, i dalje možete biti taker – ako vaš nalog odmah „pokupi“ već postojeću ponudu iz knjige. Dakle, čim ispunjavate tuđi nalog, vi ste taker.
Maker-Taker naknade - Jednostavno objašnjeno
Većina menjačnica zarađuje dobar deo prihoda naplaćivanjem provizija za trgovanje. To znači da svaki put kada postavite nalog i on se izvrši – plaćate malu naknadu. Međutim, ta naknada nije ista za sve, već zavisi od:
- menjačnice koju koristite,
- veličine vaše trgovine,
- i toga da li ste maker ili taker.
Zašto su makerima često niže naknade?
Menjačnice vole makere, jer oni dodaju likvidnost – tj. svojim nalozima čine tržište „živim“ i aktivnim. To je dobro za platformu, jer korisnici kada vide da ima mnogo ponuda i potražnje, lakše odluče da trguju baš tu.
Zbog toga, makeri često imaju niže naknade, a u nekim slučajevima čak dobijaju mali povraćaj novca (rebate) za svaku transakciju.
S druge strane, takeri obično plaćaju veću proviziju, jer oni koriste tu likvidnost, ali je ne doprinose njenom razvoju.
Zavisi od platforme
Nije svuda isto – svaka menjačnica ima svoju strukturu naknada. Na primer, razlike u cenama za makere i takere na Binance berzi možete videti na njihovoj stranici sa Fee Schedule (cenovnikom naknada).
Zaključak
Makeri su trgovci koji postavljaju naloge i čekaju da ih neko prihvati, dok su takeri oni koji ispunjavaju tuđe naloge. Najvažnije što treba zapamtiti jeste da makeri obezbeđuju likvidnost tržištu.
Na menjačnicama koje koriste maker-taker model, makeri su ključni za privlačnost platforme – jer što ima više aktivnih naloga, to je trgovina lakša i brža. Zbog toga berze često nagrađuju makere nižim naknadama.
Takeri, s druge strane, koriste tu dostupnu likvidnost da bi brzo kupovali ili prodavali – ali zato često plaćaju višu proviziju.
Ako razumete ovu podelu, lakše ćete planirati svoje trgovine i birati strategije koje vam više odgovaraju.